Rastemo...

Novembra 2010.godine pale su prve žvrljotine po zidovima. Otad je krenula priča:˝Samo po papiru se crta˝,a letos sam se slatko smejala postu pod istim imenom na Make and Play jer kao da sam ga sama pisala.Iz ove perspektive moram da priznam da se isplatilo toliko ponavljanja jer odavno je naučeno da se samo po papiru crta,da kada želiš da uzmeš drugi flomaster prvo taj koji ti je u rukama moraš da zatvoriš i sl.

Tog novembra kako bismo svima pojednostavili život na zidove koji su zgodni za crtanje zalepljeni su veliki papiri i svi su bili srećni.Baš tada je naletela zgodna ideja sa bloga Mame ne rade na repeat -  Slikanje u prirodnoj veličini. Svidelo mi se i  ponavljanje te aktivnosti svake godine i praćenje kako mala umetnica raste,a zimski meseci su ko poručeni za tako nešto kad napolju duva ledeni vetar.

Od novembra 2010. i njenih godinu i po dana sad je crtež već ozbiljniji.Dobio je i oči i obrve i usta i nos na sred čela.Malo kose,uši a krug na sred lica je u stvari ogrlica koju sam ja predložila da nacrta.Bojenje kaubojskih čizama je započela flomasterima ali za ovako velike formate vodene boje su zahvalnije.

I tako rastemo i na papiru i stvarno... I radujem se sledećoj zimi zbog ovakvih sitnica.

Marta 2 godine 9 meseci