Ksilofon u bojama duge

Juče sam na blogu Chasing Cheerios videla ideju za ksilofon od flašica napunjenih vodom i pomislila kako bismo mogli ovih dana da napravimo jedan za nas.Kako je gospođica danas odlučila da ne spava,dok smo čekali da prođe vrućina vreme smo proveli na terasi mućkajući naš ksilofon i slušajući Teddy Brown-a.
Umesto boja za kolače (koje sam htela ovom prilikom da izbegnem zbog farbanja prstiju) spremila sam tempere jer je Marti trenutno interesantno istiskivanje bilo kakvog sadržaja iz tuba.
Na teglicama sam etiketama označila dokle bi trebalo da sipa vodu da bi joj olakšala i za to je koristila jedan stakleni bokalčić u koji sam dosipala vodu.Narandžasta i svetlo plava tempera nisu htele da se rastvore u vodi tako da smo ipak morali da dodajemo boje za kolače da bismo dobili željene nijanse.
Sve u svemu samim procesom pravljenjem ksilofona bila je oduševljena-od sipanja do mešanja kašičicom,dok je sviranje prepustila meni. 

ps. Tek sad vidim na slikama da me je opet sludela rasporedom boja.Izgleda da njena duga uvek započinje žutom bojom...