Kosmaj kada je kratak dan

Kosmaj (deo kod spomenika) u par crtica :

- kada duva košava i tamo ima vetra - sve je do očekivanja...

- u okolini spomenika planinarska markacija na stazama postoji,ali gde te staze vode - to se komplikuje u decembru sa decom...

Plan je bio - dođemo iz pravca Mladenovca,parkiramo se i prošetamo do spomenika,do vidikovca & do manastira Kasteljan - u potrazi za geocache-om.Po Google mapi vazdušnom linijom oko 4 km,ostale informacije sa interneta: staze postoje i dobro su markirane - nadali smo se što više šume.

Došli smo iz pravca Mladenovca,preko Koraćice,parkirali se na poljani koja prepodne kada duva vetar je zgodna za puštanje zmajeva. Popodne se pretvara u jedan veliki parking.

Odatle je spomenik borcima Kosmajskog odreda jako blizu,nadzire se kroz krošnje,ali kako postoji asfaltni put podno spomenika mnogi koriste i varijantu kolima.Ako se krene stazom koja vodi sredinom tu je lišće,stepenište & manje betona i vozila.

Pored poljane postoji starinski betonski bazen - 15-tak min. minimum na istraživanje & uđi/izađi,pa ispočetka .

Odatle je spomenik oko 600 m ,ali ako su deca u fazonu : gde ti nađeš zgodno drvo/kamen ti se popni ,to može da potraje i više od sat vremena.

Od ˝parkinga˝ samo na suprotnu stranu nalazi se drveni vidikovac i spomen kosturnica na Belom kamenu (podignuta kao spomenik srpskim ratnicima, poginulim u Prvom svetskom ratu),putokaz je vidljiv za asfaltni put,ali postoji i šumska staza (otkrivena u povratku).

Odmah na početku kod žute kuće je trebalo da skrenemo desno i izbegli bi asfalt,vrlo zgodno u letnjim mesecima.

Tom šumskom stazom se stiže malo niže vidikovca,tj.između vidikovaca i kosturnice - vidikovac je uzbrdo,kosturnica nizbrdo.

I odatle kreće potraga za stazom koja vodi do razrušenog manastira Kasteljan.Gledajući kartu staza koja vodi od kosturnice na dole nije valjana - mnogo na dole i mnogo nalevo,osim markacije konkretnog putokaza nema.

Vraćamo se do parkinga i nalazimo stazu koja kreće iza betonskog bazena.Tu konačno ulazimo u šumu kakvu smo (bar mi matori) priželjkivali od početka.

U šumi je prijatnije,manje gužve,manje vetra,kako prolazi dan sve više i više narandžasto.

Uključili smo se na stazu markiranu poklopcima od tegli,koji su zakucani ekserom preko originalnog crveno-belog znaka. 

Stazom,šuškajući po lišću,stižemo do raskrsnice (oko 16/17 -tog poklopčeta) gde prvo nastavljamo pravo,ali kako smo videli da se udaljavamo od manastira vraćamo se do raskrsnice,spuštamo stazom na dole i stižemo do poljančeta - idealnog za piknik sa pogledom.
Po karti bili smo blizu,možda čak i na desetak minuta,verovatno preko šiblja & trnja,ali odustali smo.Presudna je bila kombinacija: decembar,popodne(već je bilo 15:41 h) & deca.Odlučili smo da stazu do manastira ostavimo za neki sledeći put,a tada ćemo pravo u šumu.

Novogodišnji/porodični ukrasi/portreti

 

Doneli smo jelku i pronašli na YouTubu varijantu Zvončići na šest načina,iako sam ja pre bila za Sinatru. Montirali ,da ne preterujemo - montirala sam lampice,jelka me je izbola,ali kad sam zakačila prošlogodišnje porodične ukrase/portrete sve je posle toga bilo super.

POtrebno :

-mlađe dete od nepunih šest godina raspoloženo za saradnju
-deblji karton za ˝okvir˝
-inspiracija za ukrašavanje ˝okvira˝ - mi smo koristili tempere u stiku (iliti Faber-Castell solid poster paint)
-crni hamer kao pozadina
-saradnja mlađeg deteta - koja podrazumeva crtanje & izrezivanje mini porodičnih portreta 
-poneki cirkon za svetlucanje
-zumbalo & trakica da bi sve to izgledalo kao pravi novogodišnji ukras 

Inspiraracija :  I Heart Crafty Things

Jezero Zaova u leto i jesen

 

Prva poseta jezeru Zaova je bila propraćena komarcima.I to sa mnogo komaraca,jedino je na julskom suncu moglo da se na miru sedi.Ali bilo je lepo - jezero,zelenilo,tišina... Stazu koje ide kružno oko jezera smo skoro pa pretrčali,a fotografije su uglavnom mutne od mlataranja rukama da bi se odbranili od komaraca.Naivno smo pomislili da ako ih na početku nema da ih neće biti ni kasnije u šumi sa one druge strane jezera...

Ostala je ideja da sve to ponovimo na jesen bez komaraca,uz šuštanje opalog lišća.

Jezero Zaova je veštačko jezero i izletište ušuškano u šumi u blizini manastira Zaova (za koji je vezana,recimo interesantna,legenda o nastanku),a najbliži grad je Požarevac.Jezero posećuju uglavnom ribolovci (i uglavnom ostavljaju đubre za sobom) i po neki zalutali izletnik.

Dilema da li je za kupanje nije rešena,ali obala i prilaz su letos bili neočišćeni od trave.Deci za brčkanje nogu to nije smetalo. 

Jedna strana obale je uređena sa postavljenim klupama i tu se nalazi Lovački dom - koji kako piše na tabli ponedeljkom ne radi (možda je oba puta bio ponedeljak).

Oko jezera postoji kružna staza,od nepunih 2 km,koja je na momente malo strmija i u jednom trenutku zahteva prelazak preko jednog zalutalog kraka jezera koji na karti nije obeležen kao voda.Verovatno bi moglo još par stotina metara da se produži šetnja,ali novembarsko sunce je polako zalazilo pa je bilo vreme za povratak.

Kako u julu okolina jezera obiluje komarcima,tako u novembru je sve puno pečuraka raznih boja i oblika.

Šetnja počinje preko brane nakon čega se brzo stiže do drvenog mostića.Potom se nailazi se na par vikendica posle koji se ulazi u šumu.

Lepo,osamljeno mesto za piknike van sezone komaraca,beg na čistiji vazduh i šetnje kada dani okraćaju.

Ljubičevo sa decom

* Kako stiže zima ponavlja se situacija sa zagađenjem vazduha od prethodnih godine....

Januar 2020.god.

Još jedan beg iz grada u januaru na čistiji vazduh.

Ergela Ljubičevo se nalazi nadomak Požarevca,najstarija je u Srbiji i ime je dobila u čast kneginje Ljubice.

Konji su pitomi,naučeni na decu i ljude,neverovatni tako izbliza.Na internetu sam pročitala da jahanje ne postoji kao opcija tako da se nismo ni raspitivali,a bio je 13.januar - jedva da je bilo ikoga.

U sklopu ergele napravljen je:

-avantura park - za decu mlađeg uzrasta,desetogodišnjaci+  su presmešni pokušavajući da pređu prepreke,prava vratolomija neprilagođena njihovoj visini 

-lavirint - rekla bih u nastajanju,postoje žbunići

Kako je bilo pusto bilo je zgodno za istraživanje i obilaženje svih pomoćnih zgrada.

Kako je bio januar vreme je bilo nepredvidljivo.

Za kraj sunce je ponovo granulo. 

Ps. lepo je i u julu,pride smo setili da kupimo šargarepe

Bela Crkva u februaru

Otišli smo sa idejom da budemo na vazduhu,na suncu,ništa specijalno,a opet tih dana gotovo nemoguće u našem gradu.  I to smo radili: šetali,devojke su vozile trotinete,bacale kamenčiće u jezero,a mi veliki prosto uživali bez gledanja tabela i zagađenosti vazduha bar ta dva dana.

Prvog dana poslužilo nas je sunce tako da smo skoro ceo dan proveli napolju,motajući se tu oko Gradskog jezera gde smo bili smešteni.
I ovce smo sreli.

Lepo vreme smo iskoristili da otvorimo sezonu supanja,bar za nas velike - Marta još uvek nema nazuvke od neoprena što uz temperaturu vode jezera u februaru je neophodno.

Šetnja uveče do Bele Crkve na kafu,sok i partiju karata na kraju i nije bila tako dobra ideja.Čim smo zašli u naseljeni deo osećao se miris loženja, za nauk ubuduće: društvene igre i nigde dalje od vode.

Sutradan više nije bilo proleće,ali kako na severu kažu: Nema lošeg vremena,nego samo neodgovarajuće odeće.Prvo smo obišli Šljunkaru i Šaransko jezero do kojih se stiže laganom šetnjom od Gradskog jezera.Na Šljunkari smo poslednji put bili pre oko devet godina kada je postojao kafić i mini igralište za decu,sad je tamo divljina i zgarište.Na Šaranskom smo bar par labudova videli.




















Sledeće u planu je bio vidikovac Tri krsta,neka vas Google mapa ne zavara - samo od katedrale levo pa na gore i stiže se do stepeništa,postoji putokaz,nema potrebe za njivama.

Ovo je prvi put da smo u Beloj Crkvi van sezone,a ovo nije šetnja za jul i avgust.Posle solidnog broja stepenica stiže se na vrh odakle se pogled pruža na ceo grad.

Kući smo krenuli preko sela Jasenovo,tj.plaže Gat Jasenovo i reke Karaš.Ne sumnjam da kada sve ozeleni je prelepo za piknikovanje,a leti za kupanje.U februaru su tamo samo pecaroši.

Tu se takođe nalazi i park skulptura kao muzej na otvorenom - leti se održava vajarska kolonija i svake godine se povećava broj skulptura .

Dok je sa jedne strane puta plaža i reka Karaš,sa druge je fenomenalno poljanče za puštanje zmajeva i čudni zidovi interesantni za fotografisanje.